(s)Krst

Od mesa mi ničija telesnost umire ogrešenjem pošlosti
na utrnutim stopalima blagosti svečano zapaljene propadljivošću
gde zaspali u nesigurnoj sleposti varljivih bivanja
oslabljeni nadintuitivnim trebovanjem
čakasmo hronična jestonestajanja.

Preklanih vratova otuženja
odsečenih ruku umnoženja
spaljenih oseta nemoženja
rastahu duše u utrobi zemlji(ne)čistote
jedući otruljenja mrtvosti.

Neumoljene veroslutnosti zaleđenih krila
otvoraše slepa sveviđenja
od očiju ukradena
od duha nečistog blažena
željom smrti oslađena.

Na zidu umorstva
okajanog
na pragu mudrosti
isplakane
dok rađa se večnost
svetu presveta
iskam milost
Tebi u pomen.