Sam-san

Klonulim veštinama osveštanih drevnim zaboravom

orobljujem te

oželjenog

tetoviranim prošlostima mojosti

isečenih, izbodenih, izbičevanih

osmehom tvoje suprotnosti

obljubljujući obojeno ništa

Vabim

obuzdanim nagonima

ispoziranih pred dokolicom noći

zasečenih

ovdašnjim isk(raj)anjem

u mrazolike suze omeđenih iščeznuća

dok tvoračke nagriženosti

umirenih postojanja

ogrizima svezubih bitkovnosti

bezbožno slepe

pred upupoljčenom vatrometinom

plemensko radujućih igara prolaznosti

Trpi me

dok bivam neizgovoreno postojeća

željenim namazom sadašnjice

raspakovane

u čaure nam telesnih suština

smrtno stisnute

strahujućim dodirom

u nejedinstvo

ogorčenih zanoćenja

nam

neparno izbrojanih nad horoskopskim nespojem imena

Kad vakuumska muzika odsvirava

svoje masne naslage jutra

u prostoriji utvrđenja našojastava

gde otpale sa zidina predaka

sećanja raz-govore

fantazmatičnim usmrćenjima

jezičkih varki/jezičnih spokojstava

poglavičnih savršenstava/bezglavih naboja bola

Svedokolične svesnosti sveta

levoruko razrogačene

u pogodak očekivanih pridošica centralne neuhvatljivosti

tvorbe tvojosti

nad opijenim ugrizima mračnih uhvaćenja tišine

gde cvrkuću psolike mrtvorođenosti ljubavi

urasle u podkolenice odšutanih sportova

utabanih travnatim šablonom

u dodir rukohvatnih pogleda

bespozdravljene sutrašnjice

osvanule osvitom pokajanja.