Dok zauzimam te onemrlog
neporođenim prostornostima razuma
nužno nagonski opraštaš
utišanim vapajima noći
mene onemelu
prouzrokovanu našim dodirima obolelih krila
kroz koja teku prokrvljene samoće
podno udaraca spozatljivosti
gluvo vaspostavljene
suznim vozdizanjem ništilišta
o kreposno ogrebana traženja
opijenih konačnosti neba
koje pita nas
na čijem mestu sam ja.
No comments:
Post a Comment