"Ništa neće toliko pomoći ljudskom zdravlju niti povećati izglede za opstanak života na Zemlji kao prelazak na vegetarijansku ishranu." Albert Ajnštajn
Samo neke vrste životinja, kao što su psi i mačke, uživaju pažnju gotovo svih ljudi. Mnogi prave veliku razliku između njih i drugih vrsta, a životinje vrednuju samo po tome koliko su korisne – neke su mazne pa su pogodne da budu kućni ljubimci, neke odane pa su dobri čuvari, a neke snažne pa zamenjuju čovekov rad. Međutim, sve one imaju ista prava: pravo na život, slobodu, hranu, kretanje... baš kao i čovek. To je osnovni razlog zbog kojeg trebamo da poštujemo sva živa bića i uvažimo njihova prava, pa čak i onih životinja koje nam nisu toliko privlačne i zanimljive. Razlog više je taj što u prirodi postoji savršen sklad i što svaka od njih ima svoju ulogu i svoje mesto. Ako se ta harmonija naruši, dolazi do neverovatnog nesklada koji uzrokuje mnoge posledice opasne po ljude i okolinu od koje zavisimo.
Zbog nepoštovanja tih prava, odnosno nehumanog odnosa prema drugim bićima, koji iz godine u godinu uzima sve veće razmere, opstanak planete Zemlje je u velikoj krizi, a zdravlje čoveka nestabilnije nego ikada pre. Glavni razlog tome su masovne industrije, a vodeća među njima je mesna industrija, trenutno glavni uzročnik globalnog zagrevanja. Životinje koje se uzgajaju za hranu ne samo da pate i trpe neverovtnu bol, provodeći čitave svoje kratke živote u kavezima, bez mogućnosti da bilo šta rade slobodno ili vide svetlost dana, nego im se u hranu, koja često nije svojstvena njihovoj vrsti, stavljaju antibiotici, što se direktno odražava na pogoršanje njihovog zdravlja, a posredno i zdravlja ljudi. Poslednja naučna istraživanja pokazuju da će, ukoliko nastavimo ovim putem, doći do nezapamćene katastrofe.
U današnje vreme se oko 80 odsto proizvedenih žitarica koristi za ishranu životinja, a godišnje se ubije više od 60 milijardi kopnenih životinja samo za hranu ljudi. Sečom šuma radi stvaranja pašnjaka uništavaju se brojne biljne i životinjske vrste, proteruje lokalno stanovništvo i podstiče promena klimatskog sistema – što je jedna od najozbiljnih pretnji ljudskoj vrsti i planeti Zemlji. Ako se to ne zaustavi, doći će do podizanja nivoa mora i okeana, povećanja broja uragana i tropskih oluja, a potom do velikih poplava.
Glad u svetu i ratoni sukobi direktna su posledica ove disharmonije koja se lako može prevazići, jer prelaskom na bezmesnu ishranu dolazi do racionalnijeg trošenja prirodnih resursa i ravnopravnije raspodele hrane. Na površini zemljišta potrebnoj za proizvodnju samo jednog kilograma mesa, može se proizvesti čak 200 kg krompira!
Dakle, svako od nas je odgovoran kako za svoj život tako i za opstanak svih ostalih; naš izbor ima duboke posledice na sve što se dešava. Na taj način vegetarijanstvo doprinosi ne samo našem ličnom, nego i takozvanom javnom zdrvlju i boljitku. Samo jedna osoba koja prestane da jede meso spasi u proseku 10.000 životinja, a ujedno se oslobađa rizika od dobijanja mnogih, posebno modernih bolesti kao što su moždani udar, rak, srčana oboljenja itd. I ne samo to! Tako se uštede velike količine dragocene vode, smanjuje zagađenje i agresija, a svaki novi vegearijanac doprinosi održivosti planete i miru u svetu.
Zbog svega ovoga su mnogi mislioci, naučnici, sportisti, glumci, muzičari i druge poznate ličnosti bile upravo to - vegetarijanci. Među nima su: Nikola Tesla, Albert Ajnštajn, Leonardo da Vinči, Isak Njutn, Mahatma Gandi, Lav Tolstoj, Džordž Bernard Šo, Džon Lenon i mnogi drugi. Svi oni su se odlučili da to postanu jer su videli brojne prednosti takvog načina života. Probaj i ti i uveri se!
* Sadržaj letaka koji su deljeni deci školskog uzrasta na manifestaciji "Dan zdrave hrane i zaštite životinja" održanoj 15. septembra 2012. godine u Đurđevu. Više informacija o akcijama, angažovanju na ovom polju i edukativnim materijalima možete pronaći na sajtu Novosadskog humanitarnog centra:
http://zastitazivotinja.nshc.org.rs/novosti.htm
http://zastitazivotinja.nshc.org.rs/novosti.htm
