Bezazleno nestajem u pojanju tvojih postanja
dok oprošlošćene pojavnosti kradu nam dodir večnosti
Dremljivo hodamo suistinskim bolovima
ne bi li osetili nežne trenutke propadanja
Jednom bezrečju lediš mi osmehe nerođene
neosetno dogledane izjedanjem naše propadljivosti.
No comments:
Post a Comment