Strano, koje je drugo (iako nije svako drugo strano) deo je naše svakodnevice, ako ne i svako-momentalnosti, mada nam se čini da je tek povremena, usputna manifestacija.
Jer i ono što nam izgleda kao (opšte)poznato, drugo kao naše i/ili samo naše sopstvo, nepoznanica je tim drugima koji su nama drugo, a čak i nama samima, poznali to ili ne. Jer to ja koje je navodno poznato nama samima (kao naše, ne-drugo) menja se i postaje neko drugo (naše) ja i to upravo zahvaljujući tim drugima ne(s)poznatim-a, kao i tim našim „poznatim“ pređašnjim ja.
Jer i ono što nam izgleda kao (opšte)poznato, drugo kao naše i/ili samo naše sopstvo, nepoznanica je tim drugima koji su nama drugo, a čak i nama samima, poznali to ili ne. Jer to ja koje je navodno poznato nama samima (kao naše, ne-drugo) menja se i postaje neko drugo (naše) ja i to upravo zahvaljujući tim drugima ne(s)poznatim-a, kao i tim našim „poznatim“ pređašnjim ja.
No comments:
Post a Comment