Raspetih nadanja
uvaljna u slatku dokolicu nevidljivog jestanja
stojim
iščašenih oseta
u mauzoleumu nedočekanih bivanja
misleći te
kako nesputano visiš o Jednom
mizeroliko zaglavljen u sadašnjosti
ne želeći
da zaboravom bola
istopim snoviđeno nam blaženstvo.
No comments:
Post a Comment